Misliša 2015.

Tačna rešenja sa nacionalnog takmičenja „Misliša“ možete videti ovde  MISLISA 2015 – Tabele sa tacnim odgovorima OS.

Pravopis za početnike 3

Nastavljamo sa novim pravopisnim pravilima i sa   osvajanjem naše nove planete.

Imena država, gradova, sela, naselja, (jednočlana geografska imena) pišu se velikim početnim slovom. Tako se pišu i imena reka, planina i ostrva. Za nastavak, pogledaj ovde.

 

 

 

NTC SISTEM UČENJA: RODITELJI, BUDITE DOMIŠLJATI!

 Kada su časovi nezanimljivi, učenici se dosađuju. Dosada je vrsta stresa. Tako se posredno, tokom vremena, kod dece stvara otpor prema pojedinim predmetima zatim učenju i školi. Kažu da se najviše dosađuju najinteligentnija deca.

Piše: Dragana Mujezinović

„Spremajte (trenirajte) svoju decu kao da će biti profesionalni sportisti“ – Ovo je bila završna rečenica Ranka Rajevića na seminaru, održanom 3. decembra 2014. godine u OŠ Sveti Sava na Vračaru.
Odmah je krenulo vrlo dinamično. Kao u onoj reklami gde junak ima samo 10 sekundi da sve ispriča.

Sigurno korišćenje interneta i mobilnog telefona

Roditelji = treneri fer pleja u novim medijima

Zapamtite: Vaša deca mogu znati više od Vas o tehnologiji, ali Vi znate više o životu. I u ovoj oblasti oni treba od Vas da nauče sigurno da „hodaju“.

Bez obzira na Vaša iskustva i stavove, deca i mladi neizbežno dolaze u susret s računarskom i komunikacijskom tehnologijom. Razvoj informatičke pismenosti je deo školskog programa. Važno je znati da će Vaša deca koristiti modernu tehnologiju i da je teško, pa i štetno za njihov razvoj zabraniti im korišćenje mobilnih, računara i interneta.

Iskustva pokazuju da nadzor roditelja i nadgledanje dečjih aktivnosti  na internetu predstavljaju važan korak u zaštiti dece i mladih, ali ni to nije dovoljno.

Roditelji nisu u prilici da stalno nadgledaju aktivnosti svoje dece na internetu. Osim toga, važnije je naučiti decu kako sigurno da  „hodaju“ elektronskim medijima nego ih stalno „voditi za ruku“. Kao što decu učimo kako da se nose sa uznemiravajućim i neugodnim događajima u svakodnevnom životu, kao i kako prepoznati i izbeći opasnost na ulici i u svojoj okolini, važno je naučiti decu kako da se sigurno koriste internetom i mobilnim i kako da prepoznaju moguću opasnost i rizična ponašanja. Takođe, važno je podučiti decu i mlade o preuzimanju odgovornosti za svoje ponašanje i o posledicama određenih postupaka, koje pogađaju njih same, ali i druge s kojima su u kontaktu. Pritom je važno poštovati njihovu nezavisnost, interese i aktivnosti u skladu s njihovim uzrastom, kao i koristiti se porukama koje su prilagodjene detetovom uzrastu.

Chat, blog, forumi i slična mesta na internetu, gde deca i mladi mogu razmenjivati mišljenja i komunicirati, vrlo su popularna, pa su stoga i privlačna osobama koje žele zloupotrebiti komunikacijske mogućnosti koje internet nudi. Zloupotreba vršnjaka najčešće uključuje preteće poruke, vređanje i širenje glasina te ucene koje jedno dete ili više njih upućuju drugom detetu. A zloupotreba odraslih najčešće uključuje lažno predstavljanje i manipulisanje s ciljem pridobijanja dece i mladih na nepoželjna ponašanja (najčešće seksualna).

Ako saznate da je Vaše dete bilo izloženo nasilju putem mobilnog i interneta, morate preduzeti ove korake:

• naučite dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili ikakve sumnjive sms ili e-mail poruke i telefonske pozive;
• ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz;
• kontaktirajte provajdera internet usluga i prijavite primanje poruke;
• kontaktirajte školu i obavestite ih o neprihvatljivom ponašanju/zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod djeteta;
• kontaktirajte policiju ako poruke putem mobilnog i interneta sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastvovanje, dečju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate;
• ako Vam je poznat identitet vionovnika, broj ili e-mail adresa s koje su uznemiravajuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obavestite o tome policiju, mobilne operatere, provajdere internet usluga, školu.

Saveti za sigurno korišćenje mobilnih i interneta

• Nadimci kojim se deca predstavljaju koristeći se komunikacijskim uslugama putem interneta mogu izazvati reakcije drugih, što znači da bi bilo dobro izabrati nadimak koji neće provocirati.
• Većina chat-ova sadržava mogućnost zaustavljanja (Block) ili zanemarivanja (Ignore), kojima se zaustavljaju daljne poruke od neželjenih korisnika.
•  Ako je reč o nekome ko je jednostavno dosadan, blokiranje poruka najčešće je dovoljno da se problem zaustavi. No, ako je posredi osoba koja iznosi stvarne pretnje, važno je da dete o tome obavesti odraslu osobu u koju ima poverenja.
• Obratite pažnju i budite svesni pokazuje li Vaše dete uznemirenost nakon dobijenog poziva mobilnim ili nakon vremena provedenog na internetu. Obratite pažnju na detetove komentare ili promene u odnosima s prijateljima. Moguće je da će biti tajnoviti, nerado govoriti o svojim „on-line“ aktivnostima i upotrebi mobilnog.
• Razgovarajte s detetom i pokušajte razumeti na koje se načine i za koje aktivnosti koristi internetom i mobitelom.
• Ograničite korišćenje računara tokom dana. Dobro je uvesti jasna pravila, npr. nema računara pre škole, pre spavanja, za vreme obroka ili pre nego što je urađen domaći.
• Naučite dete da ne prosleđuje niti komentariše sadržaje koji mogu nekoga povrediti.
• Razgovarajte s detetom o tome kada treba, a kada ne treba čuvati tajnu pred roditeljima, upozorite ga da s nepoznatim osobama (uključujući i one koje poznaje putem sms poruka i interneta) nije dobro imati tajne. Takođe recite da, kad se oseća neugodno ili zbunjeno zbog nečega što je doživelo, uvek može razgovarati s Vama.
• Razgovarajte s detetom o opasnostima interneta i naučite ga da ne ostavlja lične podatke ni fotografije na internetu i ne dogovara susrete s nepoznatim ljudima. Ako dete jako želi da se upozna s osobom koju je upoznalo preko interneta, naglasite da to mora biti na javnom mjestu i da nikako ne ide samo. Tražite da na prvi susret povede nekoliko drugova i drugarica ili odraslu osobu kojoj vjeruje.
• Objasnite deci i mladima opasnosti slanja svojih slika putem interneta, kao i pojam dečje pornografije. Nikad se ne zna šta će druga osoba učiniti sa slikama. Uz malo veštine i s osnovnim grafičkim programima moguće su razne fotomontaže. Objasnite im, da kad jednom pošalju fotografiju, nad njom više nemaju kontrolu, ne znaju što se dalje s njom događa. Naglasite da ne smeju slati svoje fotografije bez dogovora s Vama.
• Naglasite svojoj deci kako oni nisu krivi ako postanu žrtve elektronskog nasilja. Recite da im nećete zbog toga oduzeti pravo na korišćenje računara – to je jedan od mogućih razloga zbog kog deca ne govore odraslima kad postanu žrtve nasilja na internetu.
• Umesto same zabrane deci i mladima da ne iznose lične informacije, važno ih je naučiti kako ograničiti pristup drugih tim informacijama.
• Naučite više o mobilnima, internetu i osnovnim pojmovima koji se koriste u virtualnom svetu, tako da možete razgovarati s decom o njihovim aktivnostima  i iskustvima, ali i lakše razumeti virtualni svijet u kom deca odrastaju, a koji je puno drugačiji od onoga koji Vi poznajete.
• Informišite se i o programima koji filtriraju web stranice za koje ne želite da budu dostupne vašem detetu. Većina se tih programa može kupiti preko interneta, a neki su i besplatni. Neki internet pretraživači (Internet Explorer) imaju ugrađene filtere koji se mogu uključiti kako ne bi dopuštali pristup stranicama određenog sadržaja. Najčešće korišćeni filteri su ContentProtect, CYBERsitter i NetNanny. Programi za filtriranje su koristan alat za roditelje kako bi mogli usmeriti pažnju svoje dece na poučne i primerene sadržaje umesto nepoželjnih. U nekim antivirusnim programima, pa čak i besplatnima, koji se preuzimaju s interneta, ima i takav paket, npr. Punch program, pa osobu koja vam održava kućni kompjuter zamolite da ga instalira i poduči vas kako se njime koristiti. Ni takvi programi, međutim, nisu savršeni pa ih treba shvatiti samo kao pomoćno sredstvo. Najbolji su filter ipak vaše prisustvo, nadzor, pouka i podrška.

Sigurno korišćenje mobilnih telefona

• Naglasite detetu da pazi kome daje broj mobilnog.
• Upozorite ga neka se oprezno koristi nekom od chat usluga preko mobilnog.
• Ako dobije poruku s nepoznatog broja, neka ne odgovara. Recite mu da ne treba odgovarati ni na poznate brojeve ako se zbog sadržaja poruke oseća loše ili neprijatno.
• Objasnite djetetu kako šala može lako od smešne da postane uvredljivom, i to da, ako je ljuto, može učiniti nešto zbog čega će poslije požaliti.
• Istaknite da bude oprezno kada šalje i prosljeđuje poruke drugima.
• Podstaknite dete da se pre slanja poruke zapita može li ona uvrediti ili na bilo koji način naštetiti onome ko poruku prima.
• Poučite dete da je prosleđivanje poruka koje vrijeđaju nekoga takođe nasilje pa da to ne radi.
• Postavite pravilo prema kom nije dopušteno putem mobilnog slati fotografije ili video zapise drugih ljudi bez Vašeg dopuštenja.
• Ako je dete dobilo neprimerenu poruku, poziv ili je bilo izloženo nasilju, podržite  ga i podstaknite da odmah razgovara s vama ili nekom drugom odraslom osobom u koju ima poverenja (poput nastavnika, školskog psihologa itd.), kako se problem ne bi pogoršao.

Najčešće se roditelji ne ustručavaju preuzeti brigu i odgovornost za ponašanje svoje dece u igri, školi ili u tuđoj kući. Ne mora biti drugačije ni kad je reč o onome što se događa posredstvom moderne tehnologije. Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o kompjuterskoj etici, da dogovore pravila ponašanja na internetu i, kao najvažnije, definišu posledice kršenja tih pravila. Prisutnost odraslih koji nadgledaju situaciju na igralištima umanjuje količinu nasilja među vršnjacima. U školama koje povećaju broj dežurnih nastavnika na hodnicima, igralištima, u dvorištu, smanjen je broj nasilnih incidenata. Isto se može primeniti na elektronsko nasilje.

Izvor: http://osnovna-skola.net/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako te tvoje dete potraži pogledom,

POGLEDAJ GA!

Ako te tvoje dete dodirne svojim rukama,

ZAGRLI GA!

NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće srpske nepismenosti!

Krajnje poražavajući podatak koji nas je, gle apsurda, zatekao uoči obeležavanja Međunarodnog dana pismenosti, 8. septembra glasi: Srbija ima oko 165.000 nepismenih stanovnika i blizu 14 odsto populacije – bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovnog obrazovanja!

Uz nimalo ohrabrujuću i svakako neopravdanu opasku da se u najtananije gramatičke začkoljice ponekad ne razumeju ni najveći stručnjaci smatramo da bi svakako neka osnovna gramatička pravila svi (ili barem oni koji znaju da pišu) trebalo da znaju.

Nažalost, nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u srpskom jeziku. Dovoljno je bilo da izaberemo one greške za koje bi nastavnici petacima bez razmišljanja dali jedinicu! A, o tome gde smo sakupili greške, možda je bolje da zbog onih koji su ih pravili – ne otkrivamo.

Mogli bismo dakle da vam postavimo pitanje koliko je na primer napravljeno gramatičkih grešaka u rečenici: “Jer niste znali dami u zadnje vreme hvali dobar čitaoc i da sam ja jedan ne zadovoljan, pa ipak intiligentan čovek”?… Ovoga puta, međutim, biramo da preskočimo zadatke i jednostavno za vas izdvojimo najveće srpske nepismenosti:

1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – “ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”. Izuzetak su negacije“nisam”, “neću”, “nemoj” i “nemam”.

2. Rečca “li” se obavezno odvaja – “da li”, “je li”, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – “dal’”, “jel’”. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete “jeli” onda to neizostavno znači da stejeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu…

3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto “jel’” pišu “jer”, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: “Jer to niste znali”?

4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno “ide” sastavljeno – “nesreća” ili recimo “nezadovoljstvo”.

5. Sinonim reči “nedostajati” glasi “faliti”, a ne “hvaliti”, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći “hvala”, a ne kako često imamo prilike da čujemo – “fala”.

6. Pomoćni glagol “biti” najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se “Mi bi otišli tamo”, već “Mi bismo otišli tamo”.

7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva “dobar”, “jak” i “slab” ne pišu “naj bolji”, “naj jači” i “naj slabiji”, već sastavljeno – “najbolji”, “najjači”, “najslabiji”.

8. Nominativ jednine reči “čitaoc”, “branioc”, “primaoc” glasi “čitalac”, “branilac”, “primalac”, kao što je i genitiv množine “čitalaca”, “branilaca”, “primalaca”, a ne “čitaoca”, “branioca”, “primaoca”.

9. Ne piše se “dečiji” i “božiji”, već “dečji”, “božji”. A, slovo “j” svakako je suvišno u perfektu glagola “učiti”, “raditi”, “biti”… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se “učijo”, “radijo”, “bijo”, već “učio”, “radio” i “bio”. Ovo slovo je suvišno i u reči “kaiš”, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase “moje” i “tvoje”, a ne “moe” i “tvoe”.

10. U srpskom jeziku ne postoji reč “sumlja”, kao što niko ne može ni da “sumlja”. Ispravni oblici su – “sumnja i sumnjati.

11. Negde se putuje “autobusom”, a ne “sa autobusom”, kao što su i “paprike punjene sirom”, a ne “sa sirom”.

12. Za sve one koji smatraju da su “intiligentni” nije loše da ih naposletku upozorimo da se zapravo kaže“inteligentni”, jer je imenica “inteligencija”, a ne “intiligencija”.

Uz napomenu da se ekipa Telegrafa ovoga puta ograničila samo na najčešće i najveće srpske nepismenosti (pretočene u simboličnih 12 grešaka), pozivamo vas da “proširimo” ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju?

(Katarina Vuković)

Izvor:http://www.telegraf.rs/

10 načina da motivišete dete da bude bolji đak

Za one koji znaju da se podsete, za one koji žele da pomognu svom detetu da nauče.

10 načina da motivišete dete da bude bolji đak.

10 KORISNIH SAVETA ZA RODITELjE

 

Rodi­telji se često pitaju kako je naj­bolje odgo­jiti dete i nau­čiti ga šta je dobro, a šta ne, kako detetu obja­sniti koja je hrana zdrava, kada i da li mu davati džepa­rac…. Evo par     jed­no­stav­nih tri­kova za svaki dan. Pri­rodno je da svi rodi­telji žele da njihovo dete bude zdravo i srećno i da odra­ste u zdravu i zado­voljnu osobu. Ovi jed­no­stavni saveti će vam pomoći u tome.

Igra – pravopis za početnike

Ako si dobro savladao prethodnu lekciju, dopašće ti se ove igre. Otkrij koje se životinje kriju u pojedinim rečima. Nadam se da imaš oštro oko! Klikom na link, preuzećeš datoteku sa zadacima. Uživaj!

Sada ćemo još malo da se igramo

Otkrij zajednička imena životinja koja su skrivena u sledećim rečima

Pravopis za početnike 2

Nastavljamo sa pravopisom za početnike. Današnja lekcija će se svideti svima koji vole životinje, ali i oni koji ih malo manje vole, moraju znati pravopisna pravila.    E,  da nastavimo mi naše putovanje… Klikni na Vlastita imena životinja pišu se velikim početnim slovom i polako osvajaj  onu našu, novu planetu.  😉